Vizuelno izražavanje je oduvek bilo moj jezik. Veliki deo mog sveta je i arhitektura.
Ja sam Svetlana Brkić, arhitekta i osnivač arhitektonskog biroa SB Project-a.
Više od osamnaest godina profesionalnog iskustva u arhitekturi i više od decenije ličnog rada doveli su me do pristupa u kojem prostor više ne posmatram odvojeno od autentičnosti i unutrašnje esencije osobe koja u njemu živi.
Prvo sam naučila da projektujem prostor. Onda sam počela da se pitam šta taj prostor budi u meni i drugima.
Završila sam srednju arhitektonsku školu, a zatim i Arhitektonski fakultet u Beogradu 2008. godine.
Već 2009. osnovala sam arhitektonski projektni biro SB Project, koji se bavi izradom kompletne projektne dokumentacije za izgradnju stambenih i poslovnih objekata, rekonstrukcije i uređenje enterijera svih namena.
Arhitektura je, dakle, moja profesija mnogo pre nego što je postala deo ove priče.
Poznajem tehničku stranu prostora. Znam šta znači odgovornost projekta, funkcije, konstrukcije, dokumentacije i hiljade malih odluka koje stoje iza onoga što na kraju vidimo.
Ali tokom godina rada sve jasnije sam osećala da mi nešto nedostaje. Osećala sam prazninu. Nedovoljnost.
Ne u arhitekturi kao disciplini.
Već u načinu na koji o prostoru često govorimo i kako ga tretiramo. Mi kreiramo prostor, a za uzvrat on snažno utiče na nas, naš doživljaj ljubavi, nežnosti, pripadnosti, lepote, sigurnosti, mira i balansa.
Nije mi dovoljno da je prostor samo funkcionalan, tehnički ispravan i lep.
Zanima me zašto se u nekom prostoru čovek oseti "kao kod kuće" čim kroči u njega, dok u drugom, uprkos skupom enterijeru, oseti da mu prostor crpi energiju.
Zanima me zašto dve osobe, pogotovo u partnerskom odnosu, mogu želeti potpuno različite stvari od iste prostorije.
Zašto jedan trend nekome savršeno odgovara, a drugom oduzima osećaj doma.
I gde su u projektovanju prostora emocije, životne vrednosti, intuicija, unutrašnji ritam i osećaj pripadanja korisnika.
Ta pitanja nisu nastala preko noći.
Nastajala su paralelno sa mojim sopstvenim razvojem.
Znanja i veštine koja danas povezujem
Pored formalnog obrazovanja u arhitekturi, moje istraživanje tokom godina obuhvatilo je različite oblasti ličnog, energetskog i intuitivnog rada.
NLP Practitioner
NLP Master
Reiki - III stepen
Tantra - Level 1 & 2
Vastu - I nivo
Intuitive Coaching - I i II nivo
Više uglova. Jedna celina.
Ne koristim svaki alat u svojim uslugama.
Njihova svrha nije da proces učine mističnim ili komplikovanim, već da mi omoguće i pomognu da osobu i prostor sagledam iz više uglova, kada je to za određeni rad i dizajn relevantno.
Sve počinje od čoveka.
Verujem da kreiranje životnog prostora treba da počne od čoveka. Pre estetike, forme i onoga što je trenutno lepo, za mene postoji osoba koja će u tom prostoru živeti. Njene potrebe. Emocije. Suština. Način na koji se kroz život kreće, odmara, voli, stvara i menja.
Zato svoj rad ne doživljavam kao dizajniranje prostora za nekoga, već kao proces u kome klijent i ja zajedno učestvujemo i stvaramo dom po meri duše.
Poverenje stvara sigurnost.
Da bismo došli do prostora koji je zaista tvoj, potrebno je da postoji mesto na kome možeš da budeš potpuno čist i iskren.
Da kažeš šta voliš, šta ti smeta, šta ti nedostaje - čak i kada još nemaš prave reči za to.
Moj zadatak nije da se postavim iznad tebe i kažem kako bi ti trebalo da živiš. Moj zadatak je da slušam, postavljam prava pitanja i stvorim dovoljno siguran prostor da zajedno dođemo do odgovora koji pripadaju tebi.
Jer verujem da najlepši prostori i odnosi nastaju onda kada se čovek oseća viđeno, saslušano i bitno.
Dubina ne mora da bude komplikovana.
Volim jasne procese, konkretne korake i odnose u kojima znamo gde smo, šta radimo i zašto nešto radimo.
Isto važi i za prostor. Ne verujem u gomilanje rešenja, pravila i elemenata samo zato što možemo. Verujem u ono što ima razlog da postoji.
Ponekad upravo najjednostavnija promena donese najveći osećaj lakoće, slobode i mira.
Dom treba da nam govori o nama mnogo više od toga koji stil volimo.
Može da govori o načinu na koji živimo, odnosima koje gradimo, granicama koje postavljamo, stvarima koje smo prerasli i onome za šta tek pravimo mesto.
Zato me zanimaju i teme koje se ne vezuju za arhitekturu na prvi pogled. Zanimaju me emocije. Intimnost. Energija. Lični rast. Ono što nas pokreće. Ono što biramo. Ono što još nismo sebi dozvolili. Osvešćivanje onoga što nam fali.
Verujem da je potrebna određena doza hrabrosti da zavirimo u sebe i da prostor ne posmatramo samo spolja, već da kroz njega posmatramo i sebe.
Ne mislim da lični razvoj mora uvek da bude težak. Niti da ozbiljan proces mora da bude hladan i formalan.
Volim smeh. Lakoću. Radoznalost. Uživanje u procesu.
Verujem da se radost bira, stvara i živi.
Isto želim i od prostora koji kreiramo zajedno - da ne bude samo pravilno projektovan i estetski promišljen, već da u njemu postoji život.
Toplina. Emocija. Radost povratka kući. Radost življenja u njemu.
Jer na kraju, dom nije scenografija našeg života. On jeste i treba da bude naše sigurno mesto i "parče Raja".
Čovek je važniji od prostora.
- Verujem da dobar prostor nastaje osvešćivanjem onoga što je već u nama.
- Da smo svi jednaki.
- Da u domu koji deli više ljudi svačiji glas zaslužuje prostor.
- Da jednostavno rešenje može biti dublje od komplikovanog.
- Da ozbiljan rad ne mora biti težak i sumoran.
- Da život može da se živi sa više radosti, radoznalosti i uživanja.
- I da naš dom treba da nas u tome podržava.
Ne želim da ti kažem ko treba da budeš. Želim da ti pomognem da dovoljno jasno čuješ i vidiš ko već jesi u svojoj suštini - i da odatle kreiramo prostor po tvojoj meri.
Poverenje je ključ
Klijenti sa kojima želim da radim nisu projekti. Za mene je saradnja odnos.
Važno mi je da se tokom procesa osećaš viđeno, saslušano, sigurno i ravnopravno.
Da možeš da kažeš "ne znam", "plašim se", "nisam spremna".
Da možeš da zaćutiš kad osetiš da ti to treba. Ili da oslobodiš iz sebe ono što je dugo čekalo.
Da možeš da promeniš mišljenje.
Da ne moraš da se opterećuješ i koristiš stručne izraze da bi objasnio/la osećaj.
Strukturu, jasne korake, profesionalnu odgovornost, toplinu, osmeh, veliku unutrašnju radost, podršku i spremnost da čujem ono što mi govoriš - čak i kada ti to još ne umeš potpuno da sam/a definišeš, vidiš ili objasniš.
Poverenje sa obe strane.